Miloš Jakac

-"Zašto ste pobjegli? - Pobjego sam..prva stvar, radi toga što tamo sam tražio, kad sam došo iz vojske, tih godinu dana prije nego sam se...oženio, sam tražio posao tu i tamo nije to bilo moguće. Jer kad..budući da sam ja odbio, nisam htio pristat da buden aktivac, su rekli. „Ti si mogao imat tamo posao!“ Budući da bih bio aktivac. Ali bi trebao biti član komunista. I to ja nisan htio (primiti?). I onda sam bio kod kuće, i se lijepo, kad smo se..vjenčali, napravili svadbu i sve pa sam dobio neku snagu, ali bilo je dosta, mislin..ličnih mržnja i ličnih podataka. Ako te neko mrzio, ako si vidio da ima kapu i da je bila crvena petokraka gori, morao si se čuvat, nisi znao ko je to, šta je, oće ti dobro ili oće ti..zlo. Znan, ako si bio član, recimo, partije ili ovo ili ono, dobio si posao, dobio si od svega. Ja nisam mogao dobit u Buzetu posla, nego sam dobio posao gdje..djevojka mi je radila u Kopru, u Sloveniji, a to je pripadalo pod zona B slobodnog teritorija Trsta. Ona je radila tamo u bolnici, i..a dolazila je kući, takorekoć, za vikend. I onda kod nje, tako smo se dogovorili pa je ona pitala isto tamo kako i šta, da li bi ja mogo doć..san dolazio ja u Kopar u..ponekad, kad ona nije došla kući pa san ja moro. A to su ti pustili da..u Kopar. Ali samo za 24 sata. Propustili tu, preko granice. I onda smo se...vratili kući. I kad smo se mi vartili kući, onda sam ja, vidio sam ja da to je..svega toga je dosta. I onda se mi odlučili, ja i pokojna žena, poslije vjenčanja, da idemo.. - Kako se zvala ta djevojka, oprostite što sam vas prekinuo? Kako se zvala ta djevojka koja je zarobila vaše srce? - Amelija. - Amelija. Odakle je bila? - Iz sela (Štrped?), blizu Buzeta. Jedno tri kilometra od..sela di san ja rođen. - Oprostite, sam vas bio prekinuo. I odlučili ste..otići? - Kidnut. Ja. I onda iz Kopra smo išli sa autobuson do prave jugoslavenske granice sa Italijom u..Bivije..(???). - Škofije? - Škofije, ja. Bivije, Škofije, ja. Škofije. Pa smo odlučili ić tamo. Za ić preko. Išli smo s autobusom iz Kopra do..do granice. I tu je..onda tu smo i izašli van iz granice i pripremili se; tu je bio jedan restoran..dosta velik, još dan danas postoji taj restoran tamo. I, san reko, ajmo tu unutra u restoran, ona nije znala kud..ma kuda sad re..da ne bi mi nastradali. A ja san znao svaku vojničku taktiku. I san reko: „Ti samo budi uz mene“. I onda san vidio; tu je granica bila, i onda dođe kao mali potočić, ne duboko, duboko, ono voda jedno 10 metara duboko, pa onda se diže gore, i tu je bila najprije jedna..uprava..policijska. A preko toga je bila vojska."

-"..a ovdje su bili policajci koji su kontrolirali granicu. A ona vojska, to je bila patrola, su patrolirali. Mi smo stajali ovako na toj cesti i vidili tu brdo ide jedno gore i tamo. Po tom brdu si vidio putić , ovako, gore ča su bili. I lijepo se vidilo. Gdje je straža bila. Jedna tu, jedna tamo, jedna tu, jedna tamo. Ali oni su bili sakriveni, nismo mi vidili njih. Nego, san reko, čekaj malo. Mi čekali čekali...bili smo tamo sigurno sat ili nešto više, u tom restoranu. Možda i dva sata. I vidimo kad se je straža mijenjala, ja sam vidio kad su se..vojska kreć..krenula iz svojih kasarni, došli tu pa su..oni su morali ić preko ove ceste, u koloni, jedan za drugim, od 12-15 je bilo stražara. I oni idu gore, uz brdo. Dođu oni na..na prvo, tu jednoga uzmu, a jednoga stražara puste. Idu kod drugoga, tako; drugoga uzmu i drugoga puste. Sve skroz gore, dok nisu promijenili sve. I se vratili nazad. Kad san ja vidio da su oni otišli, došla straža tu, prvi stražar šta je bio tu, on nije išo s njima gore nego...šta je bilo, on je bio možda 50 metara od kasarne. On je išao odmah u kasarnu, a drugi su išli gore. I kad san ja to vidio, da su oni otišli gore, u ono vrijeme ja sam bio siguran da nema nikog drugog tamo. Onda ja, izvini, ovako svoju ženu za ruku, „Amelija“, san reko, „Amlelija, ajmo! Tu sada, sa mnom! Samo da te ne vid..da te ne čuje niti da ono napraviš!“ Izvinite, niti da prdneš! Polako! I tu su kacije bile ona stabla gore, ovako malo gusto za se provući preko onoga kanala unutra. I tu smo se provukli i došli tamo na drugu stranu. Na drugu stranu, tamo su bili Talijani. Onda smo došli tamo..znali smo talijanski, i ja i..pokojna..žena, odmah se priključili..s njima, i oni odmah nas zaustavili, kako i šta.. i odveli na tu, u..policijsku stanicu, talijansku. I kaže: „Di idete?“ Tu i tu i tako, da idemo u Trst i da se..ne namjeravamo se vratiti to smo rekli. „A imate kuda ćete u Trstu?.. Dobro.“ A sa strane.. obitelji od moje pokojne žene, ona je imala tri tetke i dva..strica u Trstu. Su živjeli."